UČITAVANJE

Type to search

Некатегоризовано

Jelena Raković Radivojević – od dečijeg sna da postane lekar do prve žene Grada Užica

13.01.2022.
Deli

Kakav je bio Vaš put od završetka Medicinskog fakulteta do postavljanja na mesto prve žene Užica?

-Znate kako, iza svakog poštenog rada i normalnog poimanja života stoji ogroman trud i neprekidna spoznaja svojih mogućnosti. Tako sam i ja po završetku Medicinskog fakulteta želela da se što pre ostvarim u svojoj profesiji i da započnem novi etapu u svom životu punu izazova. Posle završene specijalizacije anesteziologije i rada u Beogradu, kao i boravka u Rusiji na usavršavanju, zaposlila sam se u užičku bolnicu kao anesteziolog i tu utkala najveći svoj dosadašnji radni vek. Naravno da profesija lekara nije nimalo laka, ali ljubav prema ljudima i želja da im se pomogne su uvek bili jači od svakog umora. Tako mi se u martu 2013. godine ukazala prilika da svoje organizacione sposobnosti dokažem i svoju viziju funkcionisana užičkebolnice pokažem i ostvarim na mestu direktora Opšte bolnice Užice. Mišljenja sam da sam  u velikoj meri uspela u tome, ali na mojim kolegama, saradnicima i pacijentima je da se izjasne da li je to baš tako. Znam samo da enorman trud, rad i samopregalaštvo nije izostalo i da sam dala sve od sebe da se stvari u bolnici pomere na bolje. Posebno je bilo teško na početku 2020. godine kada smo se zbog pandemije koronavirusom  našli u zaista teškoj situaciji. Ali, i to smo koliko-toliko uspešno uspevali da prebrodimo. Nakon završenih parlamentarinih i lokalnih izbora 2020.godine, ukazala mi se prilika da dodjem na mesto gradonačelnika Užica, tj.data mi je šansa da postanem prva žena na čelu mog rodnog grada. Posle dužeg razmišljanja sam odlučila da prihvatim tu čast ali i obavezu koje to mesto iziskuje i da pokušam da učinim nešto dobro za naš grad i ljude u njemu. U narednom periodu videćemo koliko sam u tome uspela. Za sad sam zadovoljna postignutim ali uvek mora i može više i bolje.

-Da li ste nekada zamišljali da možete postati žena koja služiza primer drugima?

Moram priznati da nisam to zamišljala na ovaj način, tj. moja razmišljanja nisu bila podstaknuta nekim budućim funkcijama na kojima bih eventualno bila. Ona suišla u pravcu toga da mojiroditelji budu ponosni na mene u svakom pogledu i da ja ostvarim svoju želju da budem lekar. Znate, kad odrastate u patrijahalnoj porodici koja vas odmalena uči porodičnim, moralnim, pravim vrednostima, vi gledate da ispunite roditeljska očekivanja, ali ne smete da ne ispunite i svoja lična. Tako sam i ja uvek pratila ono iskonsko u sebi a to je da budem dobra, vredna, radna, poštena, da moja porodica, moje dete, moji prijatelji budu ponosni na mene, da budem u prilici da pomažem drugima i da me to osećanje drži i dan-danas. Ostvarila sam svoj san da budem doktor i na to sam ponosna. Ako to može neko dete da  podstakne da od malih nogu zavoli tu tešku profesiju, da se bavi ljudima na taj način, onda se može reći da sam zamišljala da ću postati žena koja služi kao primer drugima. Sve ostale funkcije koje sam imala i ko je trenutno obavljam su samo nadogradnja esencijalne u ovom ili onom obliku.

Da li ste se kao žena sa jakom ličnošću, stavovima i ambicijom, susretali sa neprijatnimdruštvenimiemotivnimsituacijimazbog toga?

-Da, morampriznati da jesam. Mi živimo i dalje u patrijahalnoj sredini gde žene u stvarnosti i dalje nemaju ista prava kao i muškarci, gde se na njenu ulogu gleda u najvećoj meri iz ugla ćerke, supruge i majke. Naravno da je to osnovno ali žena bi trebalo da ima i neki svoj san, ambiciju i ,zašto da ne, i karijeru na koju će biti ponosna. To je sve ono što nas, pored porodice i prijatelja, ispunjuje i čini nam život oblikovanijim i potpunijim.Trudila sam se uvek da svoj stav i mišljenje branimi da stojim čvrsto iza njega. Naravno da je to nekad nailazilo na otpor i neslaganje sa neistomišljenicima, kako u privatnom, tako u profesionalnom i političkom bitisanju. Bilo je tu i, blagorečeno, neprijatnih situacija što se tiče političkog angažovanja ali te takve stvari kale za dalju borbu u onome čemu stremiš i u šta veruješ. Nekad ne bude lako ali ako je savest čista onda se i emocije daju stišati i smiriti. Javna ličnost, pogotovo žena, je izložena svemu i svačemu u javnosti, često neistinama i zlonamernim insuinacijama ali čovek mora da ostane dosledan, čestit i smiren u svakoj situaciji, ma koliko teška bila, jer istina i dobre namere i ispravna dela uvek dođu do onih ljudi do kojih i treba a kad spominjemo one druge, maliciozne i bezobzirne, takvi su dovoljni sami sebi. To nije moja ciljna grupa. Pravevrednosti nikad ne izlaze iz mode pa s toga i pristojno ponašanje, kultura svake vrste, istinoljublje, moralnosti poštenje ne mogu da odmognu. Naprotiv. Kada verujete da radite pravestvari onda ništa nije teško, pa čak ni neugodne emotivne i društvene situacije prouzrokovane svojim stavovima za koje smatrate da su ispravni i koje branite svojom ličnošću i svojim delima.

Koja je Vaša poruka mladima na pitanje „Kako postati uspešna“? Koji je to recept?

-Znate kako, pojam uspešan je varijabilna kategorija. Svako od nas ima različito poimanje reči uspešan. Ali, svakako, ukoliko čovek oseća zadovoljstvo učinjenim i postignutim, onda je to ono pravo. Ako bi već trebalo da kažem neki recept ili formulu kako se postaje uspešan, onda je to, zasigurno, ulaganje ogromnog truda i rada u obrazovanje, duboko i istrajno verovanje u svoje snove, neiscrpna energija, neodustajanje od svojih motiva i vizije i kad postane teško i naporno, poimanje i dalek put kojim se ide ka cilju, postavljanje pravih prioriteta u životu, praksa kao sredstvo za sticanje sigurnosti i permanantno učenje jer autoritet znanja je najveći autoritet koji može postojati. Na mladima svet ostaje i ulaganje u mlade je i ulaganje u sigurnu i izvesnu budućnost. Tu greške nema i ne sme da bude.


Da li je moguće biti dobra majka i biti jedna od najuspešnijih žena Užica?

-U većini slučajeva uspešnih, pametnih, obrazovanih žena izgleda da je to ipak moguće. San svake žene je da se ostvari kao majka i da svojoj deci omogući pristojan i dostojanstven život, da ih bodri i bude podrška uvek, sigurno sklonište od svih oluja koje život nosi. Svako od nas se trudi da bude najbolja moguća majka na svetu, koja svoje dete voli iznad svega. Dete je najveći mogući prioritet u životu. Naravno da i dete želi da njegova majka bude srećna, ispunjena, zadovoljna svojim životom i spokojna. To se obično izniveliše sopstvenim ulaganjem i u obrazovanje, i u karijeru kojom obezbeđuje ekonomsku nezavisnost kao početni osnov mnogihstvari. Nije bitno kojom se profesijom baviš, već je bitno da svoj privatni i profesionalni život staviš u ravnotežu i da u tom odnosu niko ne trpi. To nije lako postići, ali je izvodljivo. Naravno, ne zavisi sve od nas samih. Potrebna je i podrška ukućana i prijatelja za sve ono što moderan svet donosi a gde jedna žena ima veliku, nemerljivu ulogu u društvu i porodic i kao osnovnu ćeliju tog istog društva. Poznajem mnogo uspešnih žena koje su divne majke pa se nadam i želim da verujem da i ja spadam u takve. Bar znam da moj ogroman trud koji ulažem u sve to nije sporan.

Koja je odgovornost biti na čelu jednog grada?

-Biti na čelu jednog grada je ogramna odgovornost ali i časti obaveza. To je prilika da jednim poštenim, ispravnim pristupom radu i obavezama koje funkcija gradonačelnika nalaže, dođemo u priliku da projektovane vizije i strateške projekte, kao i za date cijeve koje sam imala pred stupanja na ovo mesto ostvarimo u što kraćem roku i na što bezbolniji način, ali zaista za dobrobit svih naših sugrađana koji će ubirati plodove rada mojih saradnika i mene lično. Motivacija mi ne manjka, ni osnovna a ni ona dodatna, jer kad si ozbiljna i odgovorna osoba on da želiš da pokažeš i dokažeš svima, posebno “nevernim Tomam” da ti to mošeš, da si kadar za tu funkciju i da domaćinskim poslovanjem i upravljanjem grada ostsviš svoj pečat budućim generacijama koje će nas naslediti. Verujem u sebe, svoje saradnike i svoje prijatelje koji mi nesebično pomažu da realizujemo sve ono što smo planirali. U životu je uvek poželjno da budemo okruženi ljudima kojim verujemo, koje i sami cenimo i čije reči i postupke nećemo konstantno preispitivati,već ćemo se naći na istim talasnim dužinama i što je još bitnije, na istim ili sličnim moralnim principima kojima se povinujemo. Upravo iz takvog poimanja stvari i osećajane izmerne odgovornosti prema gradu, sugrađanima i onima koji su mi dali šansu da budem trenutno tu gde jesam, iznajčistijeg motiva i iskrene želje da kao i do sada idem uzdignute glave svojim gradom jer znam da sam dala i da dajem sve od sebe da ovaj posao radim najbolje i najpoštenije što mogu. Verujem da većina Užičana to prepoznaje, kao i da su velike stvari ispred nas kojima ćemo se svi u budućnosti ponositi. 

 

 

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *