Kakvu pomoć država planira za reciklere? – Umesto subvencija uvode se aukcije, na raspolaganju oko 2,67 milijardi dinara godišnje

Komisija za kontrolu državne pomoći dala je pozitivno mišljenje na predlog uredbe kojom se uvode podsticaji za operatere koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, čime se otvara put za dodelu oko 2,67 milijardi dinara godišnje u periodu od 2026. do 2028. godine.

Predlog uredbe, koji je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine, definiše kriterijume, uslove i način raspodele bespovratnih sredstava operaterima postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada, uključujući otpadne gume, elektronski otpad, ulja, baterije i otpadna vozila.

Komisija je ocenila da predložena mera predstavlja šemu državne pomoći, ali i da je usklađena sa važećim propisima, jer ima za cilj unapređenje zaštite životne sredine i razvoj sistema upravljanja otpadom.

Podsticaji će se dodeljivati kroz konkurentan postupak aukcija, gde će operateri nadmetanjem nuditi cenu po jedinici otpada, a sredstva će dobijati oni sa najpovoljnijim ponudama. Na ovaj način, kako se navodi, obezbeđuje se efikasnije korišćenje budžetskih sredstava.

Ministarstvo je u analizi istaklo da je ključni problem u sistemu upravljanja otpadom upravo u ranim fazama, sakupljanju i sortiranju, gde su troškovi najveći, a ekonomska isplativost najniža. Zbog toga je podrška usmerena upravo na taj segment, kako bi se više otpada uključilo u formalne tokove.

Očekuje se da će tokom trogodišnjeg perioda primene mere doći do stabilizacije tržišta, razvoja infrastrukture za sakupljanje otpada i povećanja stope reciklaže, što je u skladu sa nacionalnim programom upravljanja otpadom i evropskim direktivama.

Komisija je naglasila da mera ima tranzicioni karakter i da treba da pripremi sistem za prelazak na model u kojem će veću ulogu imati tržišni mehanizmi i proširena odgovornost proizvođača.

Pored glavnog mehanizma aukcija, uredba predviđa i mogućnost dodele pomoći male vrednosti (de minimis), uz ograničenja kako bi se sprečilo prekomerno finansiranje istih troškova.

Kako je eKapija nedavno pisala, ukidanje podsticaja za reciklažu od početka 2026. godine već je ostavilo vidljive posledice na funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u Srbiji. Smanjen priliv otpada ka operaterima, rast troškova za generatore i usporavanje tokova materijala doveli su do toga da reciklažna postrojenja rade ispod kapaciteta, dok se otpad sve češće zadržava na mestu nastanka. U takvim okolnostima, sektor se suočava sa rastućim pritiscima – od povećanja cena usluga do privremenog obustavljanja preuzimanja pojedinih tokova otpada, što dodatno komplikuje ionako krhku ravnotežu sistema.

Kako je za eKapiju objasnila Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, sektor reciklaže trenutno se nalazi između dva modela, starog, administrativno vođenog, i novog, koji bi trebalo da se zasniva na tržišnim principima. Iako se kroz rad na novoj uredbi i uvođenje sistema aukcija nazire potencijalno efikasniji okvir, ključni izazov ostaje obezbeđivanje stabilnosti u prelaznom periodu. Bez jasno definisanih pravila i minimalnih mehanizama podrške, postoji realan rizik od daljeg usporavanja sistema i narušavanja njegovog kontinuiteta.

– Prestanak važenja uredbe i ukidanje podsticajnih sredstava od 1. januara 2026. godine već ima vrlo konkretne posledice na rad reciklera i kapacitete za tretman otpada u Srbiji. U praksi se beleži smanjen priliv pojedinih vrsta otpada ka operaterima, jer su troškovi preuzimanja i tretmana u potpunosti prebačeni na generatore. To dovodi do situacija u kojima se otpad zadržava kod generatora (negde i nepropisno skladišti), skladišni kapaciteti se pune, a recikleri rade sa smanjenim ulaznim količinama, odnosno ispod optimalnih kapaciteta – navodi naša sagovornica.

Istovremeno, kako ističe, deo operatera je bio prinuđen da značajno poveća cene svojih usluga ili da privremeno obustavi preuzimanje određenih tokova otpada, poput otpadnih guma ili električnog i elektronskog otpada. To, prema njenim rečima dodatno usporava tokove materijala kroz sistem i stvara „uska grla“, koja mogu dovesti i do zastoja u radu pojedinih postrojenja.

– Ovakva situacija direktno utiče i na investicionu sigurnost sektora, recikleri se suočavaju sa otežanim planiranjem poslovanja, a potencijalno i sa odlaganjem daljih ulaganja u kapacitete i tehnologije, što dugoročno može usporiti razvoj industrije reciklaže u Srbiji – kaže ona.

Knežević Mitrović navodi da je sa druge strane, važno istaći da je formirana Radna grupa pri ministarstvu koja radi na novoj Uredbi, koja predviđa uvođenje tržišnog modela sistemom aukcija.

izvor: E-kapija
foto:  sunsetman/shutterstock.com