Aleksandar Radović iz Užica ima 31 godinu, a već 14 godina je stalni član Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Anđeli“. Međutim, čak i dijagnostikovana mentalna funkcionalna invalidnost, Aleksandra nije omela da se, ne samo okuša u oblastima prema kojima gaji veliku ljubav, već da u njima zabeleži zavidne rezultate.
Aleksandrov put stazama profesionalnog sporta počeo je 2019. godine, kada je sa užičkim Udruženjem „Anđeli“ boravio u odmaralištu porodice Efović u Dobrim Vodama. Tada su, prilikom rekreacije u vodi, njegove plivačke sposobnosti zapale za oko sada već pokojnom predsedniku „Udruženja OAZA“ iz Sarajeva, koje je svake godine domaćin Specijalnih olimpijskih igara za osobe sa smetnjama u razvoju. Od tada do danas njegov put do postizanja velikih uspeha postao je istorija, a u mnoštvu medalja, koje je sada već teško nabrojati hronološki, neke od najdražih su mu zlato u atletici, zlato u bacanju kugle i srebro u skoku udalj iz mesta. Ipak, čak i pored osvojenih priznanja, Aleksandar još uvek nije ispunio zacrtani cilj, te se nada da će jednoga dana moći da se pohvali znatno većim brojem odličja.
Najveća Aleksandrova podrška u motivacionom, socijalnom, egzistencijalnom, a pre svega, ljudskom smislu, ali i njegov najverniji saputnik tokom životnog i sportskog putovanja kroz postizanje velikih uspeha, svakako je njegova majka Ljiljana, za koju su Aleksandrova priznanja pokazatelj da se njen sin bavi onim što zaista voli, zbog čega mu pruža neizmernu podršku tokom njegovih priprema za takmičenja, jer, kako kaže, ponosna je na činjenicu da je, i pored dijagnostikovanih poteškoća, Aleksandar pronašao svoju disciplinu i oblast koja u njemu budi želju za samodokazivanjem i, pre svega, životom punim plućima.
-Za njega ne postoje zatvorena vrata, on otvara i ona koja se ne mogu otvoriti. Uz sve to mi daje snagu da idemo zajedno dalje. Teško je, ali idemo dalje. Nećemo odustati od ciljeva, nadamo se da će se grad uključiti i da ćemo uz njihovu pomoć doći u kontakt sa trenerima. Njegova želja i mišljenje drugih Udruženja, kada vide njegovu aktivnost, jeste da može da dođe do međunarodnih takmičenja, jer zaista daje sve od sebe. Uporan je, ne odustaje i na svakom otvaranju, kada ga pitaju, on kaže da želi da ima pehar kao Đoković – govori Aleksandrova majka Ljiljana.
Za Aleksandrove uspehe i zapažene rezultate, pored majke Ljiljane, svakako je zaslužna i podrška koju svakodnevno dobija od Udruženja „Anđeli“. Njegovi uspesi za Udruženje su značajni iz više razloga, od kojih je za njih svakako najbitnije motivaciono delovanje koje Aleksandrov uspeh ima na ostale članove Udruženja.
-Sale svojom prelepom pozitivnom energijom i svojom ljubavlju nesebično deli svoje uspehe sa drugarima. Toliko ih je motivisao, tako da se nadamo da ćemo sledeće godine ići u nekom malo većem broju, ako ništa, da damo njemu podršku, jer to su različite kategorije, to su različite mogućnosti te dece. Nije ograničeno samo na decu sa lakim smetnjama, već i na decu sa višestrukim smetnjama u razvoju. Ovo je jedna velika poruka ostalim roditeljima: borite se za svoju decu, nemojte ih sakrivati, nemojte invaliditet svoje dece sa smetnjama u razvoju doživljavati kao lični poraz i kao neku sramotu. Ovo su najlepši načini da se ruše sve barijere, sve prepreke, i one najveće, u glavi. Jedan veliki put do cilja je da sve prepreke rušimo uspesima. Aleksandar nas svaki dan, već 4 godine zaredom, uči o svemu tome – istakla je Tanja Selaković, predsednica Udruženja „Anđeli“.
Projekat “Sport u Užicu” sufinansiran je od strane grada Užica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove grada Užica.