BAJINA BAŠTA: Lokalitet Trenice u Zaovinama na Tari bogat omorikama

U selu Zaovine na Tari, u zaseoku Lazići,oko 2,5km od brane Lazići nalazi se lokalitet Trenice ispunjen lepoticom tarskih šuma,Pančićevom omorikom.Trenice su u drugoj zoni zaštite Nacionalnog parka Tara i na njima se može videti,pa i opipati veći broj stabala omorike.Mnogi ljudi ne znaju za ovaj lokalitet,a kada dođu do njega mogu osetiti kako vazduh posebno miriše.”Da li zbog kombinacije bora i još nekih vrsta,ali vazduh je poseban.Bor ,kao što je poznato pušta smolu prijatnih aroma,a u ovom delu dolazi do sudaranja kontinentalne i umereno-kontinentalne klime,a nije daleko ni Hercegovina,”rekao nam je Dragan Đurić,iz Sektora za korišćenje šuma JP NP Tara,inače rodom iz Zaovina i odličan poznavalac šuma Tare.Na lokalitetu Trenice vrše se ogledi od strane Biološkog fakulteta i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.2012. i 2013.-te godine kada je došlo do intenzivnog sušenja šuma,osušilo se oko 60 jedinki omorike,ali sada je stanje stabilno.Na Trenicama omorika raste na serpentinu u zajednici sa belim i crnim borom i smrčom.

“Ona je vrsta koja je veoma fleksibilna,veoma savitljiva,ona uspeva i na 1800 metara nadmorske visine,ali uspeva i u Kaliforniji na 0 metara nadmorske visine.Preležala je ledeno doba,period tercijara,a samim tim jasno je o kakvoj se vrsti radi.I treba joj posvetiti pažnju u smislu prirodnog pospešivanja,tj.obnavljanja,ne veštačkog,na ovakvim lokalitetima”,ističe Dragan Đurić i dodaje: ”Omorike ima na 6-7 lokaliteta na Tari,ima je na Mitrovcu,a ona uspeva čak  i na tresetištu.To je zemljište koje je močvarno,vlažno,debelo i po nekoliko metara,gde nema aero provetravanja”,navodi Đurić i kaže da je omorika i tu našla mesto,što je posebna zanimljivost.”Na nesreću tu je potpuno nemoguće prirodno obnavljanje,zato što da bi se vrsta obnovila mora da ima matični supstrat,stenu,zemlju kako bi se ona zakačila,a to ne može u vlazi,ne može u vodi.Nekim slučajem u nekom periodu omorika se tu pojavila i ona tu još uvek traje”,navodi Dragan Đurić.Zanimljiva je priča o popu Đoki Đuriću,koji je kao učen čovek tog vremena,saznao da Josif Pančić traži novu vrstu,a videvši je u kanjonu Rzava,pop Đorđije Đoko Đurić ubrao je grančicu i šišarku i poslao Pančiću.Nakon toga je naučnik sa svojom pratnjom došao u Zaovine i 1875.godine zvanično otkrio novu,jedinstvenu i najlepšu vrstu četinara,koja krasi predele nacionalnog parka Tara.

Projekat “Sačuvajmo životnu sredinu” sufinasiran je od strane opštine Bajina Bašta.

Stavovii izneti u podržanom medijskom projektu nužno neizražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.