Srećna nova 7528. godina po najstarijem srpskom kalendaru

Danas u podne počinje nova 7528. godina po najstarijem kalendaru na svetu, starom srpskom kalendaru. Svakog četvrtog aprila, kada je reč o severnoj hemisferi, ukrštaju se severna i južna energija koja dolazi sa Sunca i tada počinje leto i obrnuto, za južnu hemisferu zima. U našim krajevima leto će trajati sve do Mitrovdana, 8. novembra kada će se uloge promeniti.

Većina Srba obeležava „svoju“ Novu godinu, zvanu još i „pravoslavna“, 13. na 14. januar. A ona niti je srpska, niti pravoslavna. Podjednako je katolička kao i „zvanična“ Nova godina, samo što se obeležava po kalendaru koji je 46. godine pre nove ere ustanovio Julije Cezar, a koji je 1582. godine zamenjen kalendarom pape Grgura XIII, ovim koji je i danas u zvaničnoj upotrebi. Dakle, oba kalendara nam dolaze iz Rima. Onaj stari, julijanski, nazivamo pravoslavnim ili srpskim samo zato što po njemu obeležavamo krsne slave i pravoslavne praznike.

Ali nije uvek tako bilo i nisu svi to činili. Svi srpski patrijarsi, od Janićija do danas, datirali su svoja dokumenta po starom srpskom kalendaru.

Srpski narodni ili stari kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do Berlinskog kongresa 1878. godine, odnosno do Prvog srpskog ustanka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi spomenici datirani su po njemu. Najstariji, sačuvan, je iz šestog veka. A svi oni koji su posetili spomenik caru Lazaru i izginulim ratnicima (mramorni stub), na Kosovu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.

Promeni starog srpskog kalendara najviše su doprineli Austrougari i Nemci. Prvi su za vreme Prvog srpskog ustanka ucenili Karađorđa da, ukoliko želi da i dalje prima pomoć u oružju u borbi protiv Turaka, treba da umesto starog srpskog počne da koristi katolički kalendar, jer ovaj naš ih je zbunjivao, a i jedni i drugi su na Berlinskom kongresu, 1878. godine, to i ozvaničili sa našim predstavnikom, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem.

Izvor: Telegraf.rs / Rade Milosavljević