Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić „raj zamišlja kao neku vrstu biblioteke“

Jedna smerna žena našla se na spisku žena koje zaslužuju da budu deo projekta „Uspešne žene grada Užica“. To je žena od koje se može svašta naučiti i poslužiti za primer drugima. Završila je Učiteljski  fakulteta u Užicu. Sada radi među hiljadama i hiljadama knjiga, pa smo je pitali koliko je vremena bilo potrebno da zavoli takav rad.

„Na početku svoje radne karijere 2009. godine bila sam izuzetno skeptična,
jer ljubav prema čitanju i knjigama, nije isto što i rad u biblioteci. Mnogi
rad u biblioteci zamišljaju drugačije do onoga što on stvarno jeste. Postoji
puno predrasuda, jedna od njih je da u biblioteci samo sedite zatrpani
knjigama i da se ništa drugo ne dešava. Istina je drugačija, posao
bibliotekara je veoma dinamičan, pruža Vam mogućnost da svakodnevno
unapređujete usluge, da naučite nešto novo, osmišljavate različite
programe, iskazujete svoju kreativnost. Naravno, da je bolje i lakše
ukoliko gajite ljubav prema pisanoj reči. Vrlo brzo sam se navikla i
zavolela ovaj poziv mnogo više, nego onaj za koji sam se školovala. Potpuno
se slažem sa čuvenom Borhesovom rečenicom da „raj zamišlja kao neku
vrstu biblioteke”. Smatram, da je posao bibliotekara jedno od lepših
zanimanja i da predstavlja svojevrsnu privilegiju za svakoga ko se njime
bavi“, ističe dir.Dušica Murić.

Direktoricu smo pitali i koliko ona voli da čita knjige i koji su to žanrovi?

„Volim da čitam, ali u poslednje vreme zbog obaveza ne stižem u onolikoj
meri koliko bih želela. Pored klasika, ja sam ljubitelj savremene
književnosti. Literaturu ne delim na žanrove, već isključivo na dobre i loše
knjige. Od savremenih domaćih pisaca volim da čitam Milenu Marković,
Miljenka Jergovića, Enesa Halilovića, Srđana Valjarevića. Moju pažnju
često zaokuplja i memorska proza i tu bih posebno izdvojila Mihizovu
“Autobiografiju o drugima” i “Semper idem” Đorđa Lebovića. Od stranih
autora prednost dajem nobelovcima Saramagu i Pamuku, zatim Polu
Osteru, , Murakamiju i drugima.“

Svakodnevno se susreće sa najmlađim čitaocima- decom. Da li nekada deca zatraže preporuku knjige, koja knjiga to bude najčešće bude i zbog čega?

„Stvaranje i negovanje čitalačkih navika od najranijeg detinjstva je izuzetno
važno. Pitanje preporuke knjiga za decu je izuzetno kompleksno,
prvenstveno zavisi od uzrasta deteta i interesovanja. Iako nisam radila na
Dečjem odeljenju, ali uz svoju decu i sopstveno čitalačko iskustvo, smatram
da je bitno kod dece razviti ljubav prema knjizi, da te prve knjige koje
dođu do njih i sadržajno i vizuelno treba budu dopadljive, kako bi ih
najmlađi čitaoci zavoleli, a onda sve ide svojim tokom. Svako bi trebao da

pročita “Malog princa” Antoana de Sent Egziperija, knjige Gradimira
Stojkovića, Duška Radovića, Jasminke Petrović i mnogih drugih.“

Kakav je osećaj biti na čelu kulturne ustanove grada Užica i koliku odgovornost taj
posao nosi?

„Posao direktora sa sobom nosi određenu vrstu odgovornosti, veoma često
traži odricanja, kompromise i puno energije. Postoje i one lepe strane
posla, pa zato kada želim da opišem svoj sadašnji posao, koji se ipak
razlikuje od posla bibliotekara, koristim onu Njegoševu krilaticu “Čašu
meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči.”

Pripremila: M.Aksentijević

Projekat “Uspešne žene” sufinansiran je od strane Grada Užica.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.