Grad Užice sve je bogatiji ženama koje se nalaze na vodećim pozicijama raznih delatnosti. Uspešno vode grad, ustanove, firme, domaćinstva… Jedna žena i majka posebno je značajna za zdravstvo Zlatiborskog okruga. Ona je načelnica ustanove psihijatrije Zdravstvenog centra Užice. Ona je dr Maja Lazić.
Njen posao nimalo nije lak, ali ona ga radi iz ljubavi i uspeva da razgraniči svoj posao sa porodičnim životom tako da to njoj ne predstavlja problem.
„Sama po sebi, psihijatrija je specifična grana medicine i razlikuje se od ostalih somatskih grana. Na pitanje koliko je teško biti načelnik i istovremeno obavljati svoj psihijatrijski posao, da, naporno je, ali uz jaku volju i želju da ustanova dobro funkcioniše- sve se to uskladi. Kada dođem ujutru na posao, suočim se sa problemima koje imaju pacijenti koji leže na psihijatriji, zatim sa problemima i funkcionisanjem zaposlenih i trudim se da u sklopu svog vremena sve te probleme na najbolji mogući način rešim.„
Zbog prirode posla koji Dr Maja obavlja, čini se da je teško imati uspešnu poslovnu karijeru i biti dobra majka, supruga, prijatelj, komšija… Ali ona je žena koja oduševljava svojom ambicijom da bude uspešna i da ima šaren i bogat porodično-društveni život. Iako joj je svaki dan, vodeći ustanovu Psihijatrije, težak i ponekad stresan, porodicu uvek stavlja na prvo mesto.
„Smatram da nema potrebe nešto posebno usklađivati te dve „stvari“ ukoliko volite svoju porodicu i volite svoj posao, jer doslovno preko dana radite ono što volite, a nakon radnog vremena odlazite u svoje porodično okruženje gde neizmerno volite članove svoje porodice a oni vam tu ljubav uzvraćaju, i samim tim na kraju dana možete reći da vam je dan uspešan i ispunjen.“
Pokušavajući da se stavimo u kožu Dr Maje, shvatili smo da nije lako. Čini se nemoguće preko dana raditi sa pacijentima koje leči i rešava im probleme, pokatkad je potrebno i da se stopi sa njima kako bi uvidela izvor probleme i detaljno ga raščinjavala i rešavala, a onda sve te probleme sa kojima se susreće, jednostavno ostavljala u svom kabinetu zajedno sa svojom doktorskom uniformom kada krene kući. Doktorka je na ovo bila iskrena, i podelila sa nama sledeće:
„Mi psihijatri smo pre svega ljudi, i ne možemo baš uvek da kažemo da nas neka priča iz naše ambulante ili bolnice ne potrese i ne pogodi. Mi se trudimo da kada zatvorimo vrata našeg radnog prostora i dođemo kući – posvetimo se porodičnim obavezama. Naravno da ta distanca mora da postoji , jer jedino na taj način možemo da funkcionišemo. I da, desi se ponekad da razmišljamo o stanju pacijenta i kada dođemo kući, ali sve je to normalno.“
Doktoka Maja odrastala je u porodici gde je glava kuće, njen otac, bio neuropsihijatar.Zanimalo nas je da li je po ugledu na oca izabrala svoje zanimanje?
„Psihijatrija je bila moj primarni izbor i razlog zbog koga sam i upisala medicinski fakultet. Kao što ste pomenuli, odrasla sam u porodici gde je moj otac bio neuropsihijatar. U našoj kući oduvek se otvoreno pričalo o svim problemima i situacijama i nije bilo zatvorenih tema među nama, a istovremeno, od malena sam gledala koliko on pažnje poklanja svom poslu i svakom pacijentu ponaosob, koliko daje sebe u taj posao.“
Na pitanje šta je to što bi poručila mladima koji žele da se opredele za medicinu, Dr Maja kaže:
„Prvi kontakt sa jednim sličnim pitanjem sam imala od strane jedne moje komšinice kada sam tek završila fakultet. Pitala me je šta mislim o tome da li ona da upiše medicinu. Mogu samo da kažem da nikada nisam odvraćala nekoga ko je želeo da se bavi bilo kojom granom medicine, pa tako ni nekoga ko želi da se bavi psihijatrijom. Smatram da treba da volite ono čime ćete se sutra baviti, jer ćete ga tada raditi baš onako kako treba.“
Jedna činjenica koja nas je dodatno oduševila kod doktorke je njena životna svestranost. Uspeva da uskladi i poslovni, porodični i društveni život. Pored toga što je posvećena porodici, uspeva da dosta vremena posveti i samoj sebi.
„Verovali ili ne,pored porodice kojoj sam najviše posvećena, drže me hobiji kojima sam se od ranije bavila – sviranje klavira i pisanje. Verujte mi, da nisam upisala medicinu, verovatno bih upisala književnost, jer mnogo volim da pišem. Za one koji ne znaju, skoro sam izbacila knjigu „Tata, mama, ako me voliš, pročitaj“, zajedno sa Dr Zoranom Dimitrijevićem, mojim životnim mentorom i mojim tatom.“
Preneli smo Vam delić priče sa Dr Majom Lazić, načelnicom službe psihijatrije Užice. Poruka svim mladima kojima žele da se bave mediciom je da ne odustaju od nje ukoliko to istinski vole i žele.Dr Maja je u svojoj želji istrajala do kraja i možemo slobodno reći da je jedna od uspešnih žena Grada Užica.
pripremila: M. Aksentijević